Industrijska proizvodnja u Srbiji manja za 21,1 odsto u odnosu na prošlu godinu

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu manja za 21,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio Republički zavod za statistiku.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine bila je manja za 21,1 odsto nego u aprilu prošle, a u odnosu na prosek 2008. godine manja je za 22,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U prva četiri meseca ove godine industrijska proizvodnja manja je za 17,8 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Posmatrano po sektorima, u aprilu je u odnosu na isti mesec prošle godine prerađivačka industrija zabeležila pad od 23,2 odsto, vađenje rude i kamena pad od 14,6 odsto, a proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode pad od 13,2 odsto.

Gledano prema namenskim grupama, u aprilu je zabeležen pad u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 38,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 34,9 odsto, kapitalnih proizvoda za 32 odsto, energije za 13 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 7,8 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2009. godine, u odnosu na april 2008. godine, zabeležio je pad u 24 oblasti, čije učešće u strukturi industrijske proizvodnje je 93 odsto, a rast kod pet oblasti, čije učešće je sedam odsto.

Najveći uticaj na smanjenje industrijske proizvodnje u aprilu imale su proizvodnja osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, električne energije, motornih vozila i prikolica i nameštaja.

Inflacija u Srbiji, merena indeksom cena na malo, iznosila je 1,5 odsto u maju, a od početka godine dostigla je 8,7 odsto, objavio je Zavod za statistiku.

Međugodišnja inflacija u maju dostigla je 10,4 odsto, dok su cene robe u istom mesecu u proseku povećane za dva odsto, a cene usluga 0,3 odsto, navedeno je u saopštenju.

Cene poljoprivrednih proizvoda povećane su u maju za 9,3 odsto, na šta je uticalo najviše sezonsko pomeranje cena povrća, voća i ribe, dok su zabeležene niže cene jaja.

Industrijsko-prehrambeni proizvodi poskupeli su za 0,6 odsto, piće, takođe, za 0,6 odsto, dok je cena duvana ostala nepromenjena.

Cene industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proseku su više za 2,3 odsto, a u toj grupi proizvoda zabeležen je rast cena derivata nafte, dok su cene ostalih proizvoda mirovale.

Troškovi života u Srbiji u maju porasli su za 1,6 odsto, u odnosu na isti mesec 2008. godine su povećani za 8,2 odsto, a u odnosu na decembar 2008. godine za 6,8 odsto.

Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva četiri meseca ove godine iznosio je 2,48 milijardi dolara, što je 39 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U prva četiri meseca izvezena je roba u vrednosti od 2,27 milijardi dolara, što je 34,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a uvezeno za 4,76 milijardi dolara, što je za 37 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 47,8 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46 odsto.

Od januara do aprila nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni faktor za to bila je svetska ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas, navedeno je u saopštenju.

U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije pojedinačno bili su Bosna i Hercegovina sa 268,4 miliona dolara, Nemačka sa 262,6 miliona dolara i Italija sa 228,1 miliona dolara.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su: Ruska Federacija sa 726,5 miliona dolara, Nemačka sa 547,6 miliona dolara i Italija sa 451,8 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, a najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 370,9 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

(RTS)